Jevanđelje po Tomi, napisano 1945. u Nag Hamadiju, u Egiptu, je najpoznatije od svih apokrifnih jevanđelja. Ono je jedinstveno po tome što nam, umesto da opisuje Isusov život i čuda koje je činio, nudi srž njegovog učenja u sto četrnaest logiona, izreka Hristovih. Neki se poklapaju sa kanonskim jevanđeljima, ali većina baca novu svetlost na lik Hrista koji se ovde prikazuje kao duhovni vođa sa gnostičkim prizvukom, koji nas poziva koliko na meditaciju toliko i na akciju. Ovaj prevod daje svakom mogućnost da na delu primeni njegove reči: „Ko traži, naći će - ko zakuca iznutra, otvoriće mu se.”

Ova knjiga proizilazi iz beležaka koje je tokom četrdeset godina vodila Žan de Salcman, najbliži učenik G.I. Gurđijeva. Učenje G.I. Gurđijeva treba živeti, ono se ne može iskusiti kroz knjige. Ova knjiga je izuzetak. Žan de Salcman je inkarnacija Gurđijevljevog učenja i ona o njemu ne piše, već kao da nas uzme za ruku i kroz njega vodi. Svaka strana nam otvara novu perspektivu, svaka reč budi novi osećaj, svako poglavlje nas ostavlja sa novim pitanjem.

Nostalgična želja za Postojanjem

Čovek sam sebi ostaje misterija. Ima nostalgičnu želju za Postojanjem, on čezne za trajanjem, za stalnošću, za svim što je apsolutno – čezne da bude. A sve što sačinjava njegov život je privremeno, efemerno, ograničeno. On žudi za drugačijim redom, drugačijim životom, svetom koji ga prevazilazi. On oseća da je stvoren da u njemu učestvuje. Čovek traga za idejom, inspiracijom koja bi ga mogla pokrenuti u tom pravcu. To se pojavljuje kao pitanje: „Ko sam ja – ko sam ja u ovom svetu?” Ako ovo pitanje dovoljno oživi, ono bi moglo da usmeri ceo njegov život. On nema odgovora. On nema ništa čime bi odgovorio – nema spoznanja o sebi koje bi mu pomoglo da se suoči sa ovim pitanjem, nema znanje koje je zaista njegovo. Ali on oseća da ovo pitanje treba da primi kao milog gosta. On se pita šta je on. Ovo je prvi korak na putu. On želi da otvori oči. On želi da se trgne iz sna, da se probudi.